Cilj i zadaci istraživanja: kako razlikovati cilj, zadatke i hipoteze rada

Imaš odobrenu temu, možda čak i skicu sadržaja, ali čim dođe deo „cilj i zadaci istraživanja”, rečenice počnu da zvuče kao administrativna formalnost: „cilj rada je da se istraži tema”, „zadaci su analiza literature” i „hipoteza je da tema ima značaj”. Problem nije samo stil. Ako cilj ostane preširok, zadaci postanu spisak svega što planiraš da pročitaš, a hipoteze zvuče kao lično mišljenje, mentor brzo vidi da rad nema čvrstu istraživačku logiku. To je posebno nezgodno u kulturi završnih i master radova na srpskim univerzitetima, gde se od studenta očekuje da jasno pokaže šta ispituje, kojim koracima dolazi do odgovora i šta može da proveri.

Cilj istraživanja opisuje glavnu nameru rada, zadaci pretvaraju tu nameru u konkretne analitičke korake, a hipoteze su proverljive pretpostavke koje se odnose na varijable, odnose ili očekivane obrasce. Dobar rad ne piše ova tri elementa odvojeno: cilj, zadaci i hipoteze moraju da vode ka istom istraživačkom pitanju i da budu izvodljivi u okviru dostupnih podataka, literature i roka.

U ovom vodiču

• Šta znači cilj i zadaci istraživanja u završnom ili master radu?
• Koja je razlika između cilja i zadataka istraživanja?
• Kako napisati zadatke istraživanja bez preširokih formulacija?
• Kako postaviti hipotezu koja se može proveriti?
• Kako cilj zadaci i hipoteze rada izgledaju u različitim oblastima?
• Kako uskladiti cilj, zadatke, hipoteze i istraživačko pitanje?
• Koje greške studenti najčešće prave kada pišu cilj, zadatke i hipoteze istraživanja?
• Kako proveriti da li su cilj i zadaci istraživanja spremni za metodologiju?

Šta znači cilj i zadaci istraživanja u završnom ili master radu?

Cilj i zadaci istraživanja su deo rada koji pokazuje šta tačno pokušavaš da saznaš i kojim manjim koracima ćeš doći do odgovora. Cilj daje glavni pravac, dok zadaci razlažu taj pravac na proverljive i izvodljive aktivnosti. U završnom ili master radu oni moraju biti dovoljno uski da ih možeš obraditi u zadatom obimu.

Kratke definicije koje odmah rešavaju zabunu

Cilj istraživanja je glavna namera rada: šta rad želi da utvrdi, objasni, uporedi, opiše ili razume. Ne mora uvek da bude empirijski; u teorijskom radu cilj može biti da se uporede koncepti, modeli ili pristupi.

Zadaci istraživanja su konkretni koraci koji vode ka ostvarenju cilja. Ako cilj kaže „šta je glavna namera”, zadaci odgovaraju na pitanje „šta tačno treba uraditi da bi se ta namera ispunila”.

Hipoteza je proverljiva pretpostavka o odnosu, razlici ili obrascu. Ona nije obavezna u svakom tipu rada: najčešća je u kvantitativnim empirijskim istraživanjima, dok se u kvalitativnim i teorijskim radovima često koriste istraživačka pitanja, pretpostavke ili analitičke teze.

Zašto mentori insistiraju na ovom delu?

Mentor ne traži cilj, zadatke i hipoteze samo zbog forme. Taj deo pokazuje da li je tema izvediva, da li znaš granice rada i da li tvoja metodologija ima smisla. Ako napišeš cilj koji traži nacionalno reprezentativno istraživanje, a planiraš anketu sa 40 ispitanika iz jedne grupe, nastaje raskorak koji se vidi pre nego što počne analiza.

Kod studenata se često dešava da prvo napišu naslov, zatim krenu da skupljaju literaturu, pa tek kasnije pokušaju da „dopune” cilj i zadatke. Bolji redosled je obrnut: najpre suzi temu, zatim formuliši istraživačko pitanje, pa iz njega izvedi cilj, zadatke i eventualne hipoteze. Ako još nisi siguran kako da iz velike oblasti dođeš do teme koja može da stane u rad, pogledaj vizuelno sužavanje akademske teme.

Gde se ovaj deo nalazi u radu?

U završnim i master radovima cilj, zadaci i hipoteze najčešće se nalaze u uvodnom poglavlju ili u posebnom delu metodologije. Tačan raspored zavisi od pravilnika fakulteta i uputstva mentora. Na nekim studijskim programima očekuje se podnaslov „Predmet, cilj i zadaci istraživanja”, dok drugi traže odvojene podnaslove za cilj, zadatke, hipoteze, metode i uzorak.

Bez obzira na format, logika ostaje ista: čitalac prvo treba da razume problem, zatim šta rad želi da postigne, zatim kojim zadacima se taj cilj ostvaruje. Tek nakon toga ima smisla govoriti o metodama, uzorku, instrumentima ili izvorima.

Koja je razlika između cilja i zadataka istraživanja?

Razlika između cilja i zadataka je u nivou opštosti: cilj je jedna glavna namera rada, a zadaci su više konkretnih radnji koje tu nameru razlažu. Cilj se obično piše u jednoj ili dve rečenice, dok se zadaci navode kao lista od nekoliko jasno povezanih koraka. Ako zadatak ne doprinosi cilju, verovatno ne pripada radu.

Cilj je pravac, zadaci su operativni koraci

Studenti često pitaju za razliku između cilja i zadataka jer oba elementa zvuče slično: „ispitati”, „analizirati”, „utvrditi”, „prikazati”. Razlika nije samo u glagolu, već u funkciji rečenice.

Cilj treba da obuhvati celinu. Na primer: „Cilj rada je da se ispita povezanost akademske prokrastinacije i nivoa stresa kod studenata završnih godina osnovnih studija.” Zadaci zatim mogu biti: definisati teorijski okvir prokrastinacije, izmeriti nivo stresa pomoću odabranog instrumenta, analizirati povezanost rezultata i protumačiti nalaze u odnosu na postojeću literaturu.

Ako tvoj „cilj” ima pet nabrojanih aktivnosti, verovatno si već počeo da pišeš zadatke. Ako su tvoji „zadaci” toliko široki da svaki može biti posebna tema, potrebno ih je suziti.

Poređenje slabih i jačih formulacija

Element	Slaba studentska verzija	Jača verzija
Cilj	„Cilj rada je istražiti stres kod studenata.”	„Cilj rada je da se ispita povezanost akademske prokrastinacije i percipiranog stresa kod studenata završne godine osnovnih studija psihologije.”
Zadatak	„Analizirati literaturu o stresu.”	„Prikazati teorijske pristupe koji objašnjavaju vezu između odlaganja akademskih obaveza i percipiranog stresa.”
Hipoteza	„Studenti su pod stresom zbog fakulteta.”	„Studenti sa višim skorom akademske prokrastinacije imaće viši skor percipiranog stresa.”
Obim	„Ispitati sve faktore koji utiču na uspeh studenata.”	„Ispitati odnos između učestalosti učenja tokom semestra i prosečne ocene kod studenata druge godine jednog studijskog programa.”

Kako prepoznati da si pomešao cilj i zadatke?

Ako rečenica počinje kao cilj, ali u sebi ima listu radnji, treba je rastaviti. Na primer: „Cilj rada je da se analizira literatura, sprovede anketa, prikažu rezultati i daju preporuke” zapravo nije cilj, nego spisak zadataka. Cilj bi mogao da glasi: „Cilj rada je da se ispita stav studenata prema upotrebi veštačke inteligencije u pripremi seminarskih radova.”

Zadaci onda razlažu taj cilj: pregledati relevantnu literaturu, formulisati anketna pitanja, prikupiti odgovore od određene grupe studenata, analizirati učestalost stavova i protumačiti nalaze. Tako svaki deo ima jasnu ulogu.

Kako napisati zadatke istraživanja bez preširokih formulacija?

Zadatke istraživanja napiši tako da svaki opisuje jednu konkretnu radnju koju zaista možeš da sprovedeš u radu. Dobri zadaci prate redosled istraživanja: teorijski okvir, operacionalizacija pojmova, prikupljanje ili izbor građe, analiza i tumačenje. Ako zadatak ne možeš da povežeš sa poglavljem, metodom ili izvorom podataka, verovatno je preširok.

Koraci za pisanje zadataka

Za pitanje kako napisati zadatke istraživanja najlakše je krenuti od istraživačkog pitanja. Ako pitanje još nije jasno, vredi prvo raditi na njegovom sužavanju; za to može pomoći tekst o tome kako se radi sužavanje teme u jedno istraživačko pitanje.

Praktičan redosled može izgledati ovako:

1. Napiši istraživačko pitanje jednom rečenicom.
2. Pretvori pitanje u cilj koristeći glagol kao što je „ispitati”, „utvrditi”, „uporediti”, „opisati” ili „analizirati”.
3. Izdvoji glavne pojmove iz cilja.
4. Za svaki pojam napiši šta moraš da uradiš: definišeš, izmeriš, uporediš, protumačiš ili povežeš.
5. Izbaci zadatke koji nisu nužni za odgovor na istraživačko pitanje.
6. Proveri da li svaki zadatak može da postane deo poglavlja, potpoglavlja ili analitičkog postupka.

Ovaj proces sprečava da zadaci postanu prepis sadržaja rada. Zadatak nije „napisati uvod” niti „obraditi zaključak”. Zadatak je istraživačka ili analitička radnja.

Glagoli koji pomažu, ali ne rešavaju sve

Korisni glagoli za zadatke su: „identifikovati”, „opisati”, „uporediti”, „utvrditi”, „analizirati”, „klasifikovati”, „ispitati”, „interpretirati”. Ipak, glagol sam ne čini zadatak dobrim. „Analizirati motivaciju” je i dalje preširoko ako ne kažeš čiju motivaciju, u kom kontekstu i prema kom kriterijumu.

Bolje je: „Analizirati razlike u intrinzičnoj i ekstrinzičnoj motivaciji kod učenika osmog razreda u odnosu na uspeh iz matematike.” Ovde se vidi populacija, pojava i veza koja se ispituje. U radu iz menadžmenta, umesto „analizirati liderstvo”, bolje je napisati: „Uporediti percepciju transformacionog liderstva kod zaposlenih u dva sektora iste organizacije.”

Koliko zadataka je dovoljno?

Za seminarski ili završni rad često je dovoljno 3–5 zadataka. Za master rad obično ih ima 4–7, ali broj nije pravilo sam po sebi. Bolje je imati četiri precizna zadatka nego devet opštih rečenica koje ponavljaju naslov.

Svaki zadatak treba da bude proverljiv kroz tekst rada. Ako zadatak kaže „utvrditi stavove ispitanika”, u metodologiji mora postojati način da se ti stavovi prikupe. Ako zadatak kaže „uporediti pravne okvire”, u teorijskom ili analitičkom delu mora se videti koje propise, odluke ili institute porediš.

Kako postaviti hipotezu koja se može proveriti?

Hipotezu postavi kao jasnu, proverljivu pretpostavku o odnosu između pojava, razlici između grupa ili očekivanom obrascu u podacima. Ona mora sadržati pojmove koji se mogu definisati i, u empirijskom radu, meriti ili sistematski posmatrati. Ako hipoteza zvuči kao opšta tvrdnja o svetu, nije dovoljno istraživačka.

Šta hipoteza jeste, a šta nije

Hipoteza je pretpostavka koju rad proverava na osnovu podataka, izvora ili jasno postavljenog analitičkog postupka. U kvantitativnom radu najčešće povezuje varijable: na primer, „veći nivo socijalne podrške povezan je sa nižim nivoom percipiranog stresa”.

Varijabla je pojava koja može imati različite vrednosti, kao što su nivo stresa, broj izostanaka, zadovoljstvo poslom ili prosečna ocena. Operacionalizacija znači prevođenje pojma u način merenja ili posmatranja: „zadovoljstvo poslom” može se meriti skalom, intervjuom ili analizom odgovora na određena pitanja.

Hipoteza nije isto što i cilj. Cilj može biti „ispitati povezanost socijalne podrške i stresa”, a hipoteza glasi „studenti sa višim nivoom socijalne podrške imaće niži nivo percipiranog stresa”.

Slaba i jača hipoteza

Slabo: „Društvene mreže loše utiču na mlade.”
Jače: „Učenici srednjih škola koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama imaće viši skor na skali problema sa pažnjom u odnosu na učenike koji ih koriste kraće od jednog sata dnevno.”

Slaba verzija koristi vrednosnu procenu „loše” i ne kaže ko su mladi, šta je uticaj i kako se meri. Jača verzija određuje grupu, uslov poređenja i merljivi ishod. To ne znači da će hipoteza biti potvrđena; znači samo da se može proveriti.

Kada hipoteze nisu potrebne?

U kvalitativnim istraživanjima hipoteze često nisu najbolji izbor. Ako radiš intervjue sa nastavnicima o iskustvima inkluzivne nastave, možda je bolje imati istraživačka pitanja: „Kako nastavnici opisuju prepreke u primeni individualizovanih obrazovnih planova?” Takav rad ne mora unapred da tvrdi kakav će obrazac pronaći.

U teorijskom radu iz prava, filozofije, književnosti ili menadžmenta možeš imati tezu ili analitičku pretpostavku umesto hipoteze. Na primer, rad iz prava može ispitivati da li postojeći zakonski okvir zaštite uzbunjivača obezbeđuje dovoljne procesne garancije. Tu se argument gradi kroz tumačenje propisa i literature, ne kroz statističko testiranje.

Kako cilj zadaci i hipoteze rada izgledaju u različitim oblastima?

Cilj zadaci i hipoteze rada menjaju se prema tipu istraživanja i disciplini, ali osnovna logika ostaje ista: cilj daje pravac, zadaci razlažu rad, a hipoteze se koriste samo kada postoji šta da se proveri. U psihologiji će naglasak često biti na varijablama i merenju, u zdravstvenim naukama na ponašanju pacijenata ili praksi nege, a u obrazovanju ili menadžmentu na učenju, organizaciji ili odlučivanju.

Primer iz društvenih nauka i psihologije

Tema: akademska prokrastinacija i stres kod studenata završne godine.

Mogući cilj: „Cilj rada je da se ispita povezanost akademske prokrastinacije i percipiranog stresa kod studenata završne godine osnovnih studija.”

Mogući zadaci:

• definisati akademsku prokrastinaciju i percipirani stres na osnovu relevantne literature;
• prikazati ranije nalaze o vezi između odlaganja obaveza i stresa kod studenata;
• prikupiti podatke pomoću odabranih skala;
• analizirati povezanost između skorova prokrastinacije i stresa;
• protumačiti rezultate u odnosu na teorijski okvir.

Moguća hipoteza: „Viši nivo akademske prokrastinacije biće pozitivno povezan sa višim nivoom percipiranog stresa.”

Ovaj primer je dobar jer cilj, zadaci i hipoteza koriste iste pojmove. Nema zadatka o „mentalnom zdravlju mladih uopšte”, jer bi to proširilo rad izvan glavnog pitanja.

Primer iz zdravstvenih nauka i sestrinstva

Tema: pridržavanje terapije kod starijih pacijenata nakon otpusta iz bolnice u kućnu negu.

Mogući cilj: „Cilj rada je da se ispita koji faktori doprinose pridržavanju propisane terapije kod starijih pacijenata tokom prvog meseca kućne nege nakon otpusta iz bolnice.”

Mogući zadaci mogu obuhvatiti definisanje adherencije, pregled faktora kao što su podrška porodice i razumevanje terapije, analizu dostupnih podataka iz upitnika ili intervjua i povezivanje nalaza sa praksom zdravstvene nege.

Moguća hipoteza u kvantitativnoj verziji: „Pacijenti koji imaju redovnu podršku člana porodice imaće viši nivo pridržavanja terapije u odnosu na pacijente bez takve podrške.” Ako je rad kvalitativan, bolja su istraživačka pitanja, na primer: „Kako stariji pacijenti opisuju prepreke u pridržavanju terapije nakon otpusta?”

Primer iz obrazovanja i menadžmenta

U obrazovanju, tema može biti primena formativnog ocenjivanja u nastavi matematike. Cilj: „Ispitati stavove nastavnika matematike o primeni formativnog ocenjivanja u višim razredima osnovne škole.” Zadaci mogu uključiti pregled teorije formativnog ocenjivanja, izradu protokola intervjua, identifikovanje najčešćih prednosti i prepreka, i poređenje nalaza sa preporukama iz literature.

U menadžmentu, tema može biti odnos stila rukovođenja i zadovoljstva poslom u malim preduzećima. Cilj: „Ispitati povezanost percepcije transformacionog liderstva i zadovoljstva poslom kod zaposlenih u malim uslužnim preduzećima.” Hipoteza: „Zaposleni koji više ocenjuju prisustvo transformacionog liderstva iskazaće viši nivo zadovoljstva poslom.”

Ovi primeri pokazuju da ista struktura radi u različitim oblastima, ali se pojmovi, izvori i metode menjaju.

Kako uskladiti cilj, zadatke, hipoteze i istraživačko pitanje?

Cilj, zadaci, hipoteze i istraživačko pitanje usklađeni su kada svi koriste iste ključne pojmove, istu populaciju ili građu i isti obim istraživanja. Istraživačko pitanje traži odgovor, cilj opisuje nameru da se do tog odgovora dođe, zadaci pokazuju korake, a hipoteze daju proverljive pretpostavke. Ako jedan element uvodi novu temu, rad se rasipa.

Lanac od teme do hipoteze

Najčešći problem nastaje kada student napiše svaki element u drugom trenutku, bez provere veze. Tema bude o motivaciji studenata, cilj o uspehu, zadaci o metodama nastave, a hipoteza o digitalnim alatima. Čitalac tada ne zna šta rad zapravo ispituje.

Bolji lanac izgleda ovako:

• Tema: korišćenje digitalnih alata i motivacija za učenje kod studenata.
• Istraživačko pitanje: „Da li je učestalost korišćenja digitalnih alata za učenje povezana sa akademskom motivacijom kod studenata prve godine?”
• Cilj: „Cilj rada je da se ispita povezanost učestalosti korišćenja digitalnih alata za učenje i akademske motivacije kod studenata prve godine.”
• Zadaci: definisati pojmove, pregledati literaturu, prikupiti podatke, analizirati povezanost, protumačiti nalaze.
• Hipoteza: „Studenti koji češće koriste digitalne alate za učenje imaće viši nivo akademske motivacije.”

Svaki element ponavlja osnovne pojmove, ali ne istu rečenicu mehanički. To je znak koherentnosti.

Test usklađenosti u četiri pitanja

Pre nego što predaš nacrt mentoru, proveri sledeće:

1. Da li se isti ključni pojmovi pojavljuju u pitanju, cilju, zadacima i hipotezama?
2. Da li zadaci pokrivaju sve što je potrebno za cilj, ali ne uvode sporedne teme?
3. Da li hipoteze zaista mogu da se provere metodom koju planiraš?
4. Da li je obim moguć za završni ili master rad, bez prevelikog uzorka, arhivske građe ili stručne opreme koju nemaš?

Ako je odgovor „ne” na bilo koje pitanje, ne znači da je tema loša. Znači da formulacije još nisu dovoljno zategnute. Nekada je dovoljno promeniti jednu reč: „uticaj” zameniti sa „povezanost”, „mladi” sa „studenti prve godine”, „obrazovanje” sa „nastava matematike u višim razredima osnovne škole”.

Zašto je „uticaj” često rizična reč?

Studenti vole reč „uticaj” jer zvuči ozbiljno: „uticaj društvenih mreža na samopouzdanje”, „uticaj motivacije na uspeh”, „uticaj liderstva na produktivnost”. Problem je što „uticaj” često podrazumeva uzročno-posledični odnos, a većina studentskih istraživanja nema dizajn koji može da dokaže uzrok.

Ako radiš anketu u jednom trenutku, bez eksperimenta ili praćenja kroz vreme, obično je preciznije pisati „povezanost”, „odnos” ili „razlike između grupa”. Time ne umanjuješ rad; samo ne obećavaš više nego što metoda može da podrži.

Koje greške studenti najčešće prave kada pišu cilj, zadatke i hipoteze istraživanja?

Studenti najčešće greše kada pišu cilj kao preširoku nameru, zadatke kao spisak poglavlja, a hipoteze kao opšta uverenja. Takve formulacije zvuče akademski, ali ne daju jasan plan istraživanja. Greška se najlakše ispravlja sužavanjem populacije, pojmova, metode i očekivanog odnosa.

Pet čestih grešaka sa primerima

1. Cilj bez granica
   Primer: „Cilj rada je da se istraži motivacija učenika.”
   Ispravka: Odredi koga, gde i koji aspekt motivacije ispituješ. Na primer: „Cilj rada je da se ispita odnos između intrinzične motivacije i postignuća iz matematike kod učenika sedmog razreda.”

2. Zadaci kao prepis sadržaja
   Primer: „Zadatak rada je napisati uvod, teorijski deo, istraživanje i zaključak.”
   Ispravka: Zadaci nisu delovi teksta, nego istraživačke radnje. Bolje: „Prikazati teorijske pristupe motivaciji, prikupiti podatke o motivaciji i uspehu, analizirati povezanost dobijenih rezultata.”

3. Hipoteza bez merljivih pojmova
   Primer: „Zaposleni bolje rade kada su srećni.”
   Ispravka: Definiši šta znači „bolje rade” i šta znači „srećni”. Na primer: „Zaposleni sa višim skorom zadovoljstva poslom imaće višu samoprocenu radnog učinka.”

4. Mešanje populacija u različitim delovima rada
   Primer: cilj govori o „studentima”, zadaci o „mladima”, a hipoteza o „srednjoškolcima”.
   Ispravka: Izaberi jednu populaciju i koristi je dosledno. Ako su to studenti prve godine jednog fakulteta, tako treba da stoji u svim elementima.

5. Prejaka tvrdnja za slabu metodu
   Primer: „Onlajn nastava izaziva pad znanja kod učenika.”
   Ispravka: Ako imaš samo upitnik o stavovima, ne možeš dokazati izazivanje pada znanja. Preciznije: „Učenici koji negativnije ocenjuju organizaciju onlajn nastave prijavljuju niži nivo zadovoljstva sopstvenim napredovanjem.”

Kako greške izgledaju u celini rada?

Loše formulisan početak često pravi probleme kasnije. Ako hipoteza nije merljiva, metodologija postaje nejasna. Ako zadaci ne odgovaraju cilju, poglavlja deluju nepovezano. Ako cilj obećava „sveobuhvatnu analizu”, zaključak ne može da ispuni očekivanje.

Zato cilj, zadatke i hipoteze ne treba posmatrati kao ukras uvoda. Oni su kontrolna tabla rada. Kada se zaglaviš u pisanju teorijskog dela ili analize, vrati se na njih i proveri da li pišeš ono što si zaista najavio.

Kako proveriti da li su cilj i zadaci istraživanja spremni za metodologiju?

Cilj i zadaci istraživanja spremni su za metodologiju kada se iz njih jasno vidi šta se ispituje, na kome ili na čemu, kojim tipom podataka i kojim analitičkim postupkom. Ako ne možeš da napišeš metodu na osnovu cilja i zadataka, formulacije su još uvek preopšte. Dobar test je da svaki zadatak povežeš sa izvorom podataka, literaturom, instrumentom ili delom analize.

Mini-provera pre pisanja metodologije

Pre metodologije uzmi cilj i svaki zadatak posebno. Pored svakog napiši: „Kako ću ovo uraditi?” Ako odgovor glasi „čitanjem literature”, to može biti dovoljno za teorijski zadatak, ali ne za empirijski zadatak. Ako odgovor ne postoji, zadatak treba promeniti ili izbaciti.

Na primer, zadatak „ispitati stavove studenata o onlajn nastavi” traži anketu, intervju, fokus grupu ili analizu već dostupnih podataka. Zadatak „prikazati razvoj onlajn nastave” traži literaturu, propise, izveštaje ili institucionalne dokumente. Ta dva zadatka nisu ista i ne koriste isti materijal.

Kontrolna lista pre nego što nastaviš: cilj, zadaci i hipoteze

• Cilj rada može da stane u jednu jasnu rečenicu.
• Cilj nije širi od stvarnog obima završnog ili master rada.
• Svaki zadatak direktno doprinosi ostvarenju cilja.
• Zadaci nisu samo nazivi poglavlja ili tehnički koraci pisanja.
• Ključni pojmovi su isti u pitanju, cilju, zadacima i hipotezama.
• Populacija, uzorak, građa ili kontekst jasno su određeni.
• Hipoteze, ako postoje, mogu se proveriti planiranom metodom.
• Reč „uticaj” koristi se samo ako metoda zaista podržava uzročno zaključivanje.
• Svaki zadatak može da se poveže sa izvorom podataka, literaturom ili analizom.
• Formulacije ne obećavaju više nego što rok, obim i dostupni resursi dozvoljavaju.
• Mentor može iz ovog dela da razume šta će tačno biti urađeno u radu.

Šta uraditi ako se elementi ne poklapaju?

Najpre popravi istraživačko pitanje. Većina problema sa ciljem, zadacima i hipotezama dolazi iz pitanja koje je preširoko ili neodređeno. Ako pitanje glasi „Kako društvene mreže utiču na mlade?”, gotovo svaki cilj će biti preširok. Ako pitanje glasi „Da li je učestalost korišćenja Instagrama povezana sa samoprocjenom zadovoljstva izgledom kod studentkinja prve godine?”, cilj i hipoteza se pišu mnogo lakše.

Zatim izbaci sve što ne radi za glavni pravac. Studentski rad ne mora da pokrije „sve aspekte” teme. Mnogo je bolje da precizno obradi jedan odnos, jednu grupu, jedan period ili jedan skup izvora nego da obeća pregled koji ne može da izvede.

Препоручене интерне везе

(Метаподаци за систем — не уклањати овај одељак)

• Vizuelno sužavanje akademske teme
• Sužavanje teme u jedno istraživačko pitanje

---